Kočioni sistem automobila jedan je od najvažnijih sistema za bezbednost vozila. Njegov osnovni zadatak je da omogući usporavanje i zaustavljanje automobila, ali i da pomogne vozaču da kontroliše brzinu vozila u različitim uslovima vožnje.
Iako vozač kočioni sistem najčešće povezuje sa papučicom kočnice i kočionim diskovima, iza ovog jednostavnog postupka nalazi se veliki broj različitih komponenti. Kočione pločice, diskovi, čeljusti, kočiona tečnost, cevi, glavni kočioni cilindar i elektronski sistemi zajedno omogućavaju prenošenje sile sa papučice na točkove.
Poznavanje osnovnih delova kočionog sistema može pomoći vozačima da bolje razumeju način rada automobila, značaj redovnog održavanja i znakove koji mogu ukazivati na istrošenost ili kvar.
Kako funkcioniše kočioni sistem automobila?
Kada vozač pritisne papučicu kočnice, sila se preko kočionog sistema prenosi na mehanizme koji deluju na točkove.
Kod većine savremenih automobila koristi se hidraulični sistem. Pritiskom na papučicu aktivira se glavni kočioni cilindar, koji stvara pritisak u kočionoj tečnosti. Taj pritisak se kroz kočione vodove prenosi do kočionih mehanizama na točkovima.
Kod disk kočnica, kočiona čeljust pritiska kočione pločice uz disk koji se okreće zajedno sa točkom. Trenje između pločica i diska usporava njihovo okretanje, čime se usporava i vozilo.
Dakle, kočioni sistem pretvara silu koju vozač primenjuje na papučicu u silu trenja koja omogućava usporavanje automobila.
Kočiona papučica
Kočiona papučica predstavlja deo sistema kojim vozač direktno upravlja.
Pritiskom na papučicu pokreće se mehanizam koji aktivira glavni kočioni cilindar. Kod savremenih automobila između papučice i glavnog cilindra nalazi se i sistem koji pomaže vozaču da primeni potrebnu silu.
Promene u osećaju papučice mogu biti važan znak problema. Ako papučica postane neuobičajeno mekana, propada ili zahteva znatno veći pritisak nego ranije, potrebno je proveriti kočioni sistem.
Servo kočnice
Servo kočnice, odnosno kočioni servo uređaj, pomažu vozaču da razvije dovoljnu silu za aktiviranje kočnica bez potrebe za velikim pritiskanjem papučice.
Kod klasičnih sistema pomoć se često ostvaruje korišćenjem vakuuma, dok savremena vozila mogu koristiti i drugačija rešenja, posebno kod elektrifikovanih vozila.
Servo sistem ne zaustavlja automobil samostalno, već povećava efekat sile koju vozač primenjuje na papučicu.
Ako dođe do problema sa servo sistemom, papučica može postati znatno tvrđa i za kočenje može biti potrebna veća sila.
Glavni kočioni cilindar
Glavni kočioni cilindar ima važnu ulogu u hidrauličnom kočionom sistemu.
Njegov zadatak je da mehaničku silu sa papučice pretvori u hidraulični pritisak u kočionoj tečnosti. Taj pritisak se zatim prenosi kroz kočione vodove prema kočnicama na točkovima.
Pouzdan rad glavnog cilindra važan je zato što predstavlja jednu od ključnih tačaka prenosa sile kroz kočioni sistem.
Kočiona tečnost
Kočiona tečnost prenosi pritisak kroz hidraulični sistem i omogućava aktiviranje kočnica.
Za razliku od običnih ulja i drugih tečnosti u automobilu, kočiona tečnost mora imati odgovarajuća svojstva kako bi pouzdano funkcionisala u različitim temperaturnim uslovima.
Vremenom kočiona tečnost može apsorbovati vlagu, što može uticati na njena svojstva. Zbog toga proizvođači vozila propisuju određene intervale za proveru i zamenu.
Važno je koristiti odgovarajuću specifikaciju kočione tečnosti prema zahtevima konkretnog vozila.
Kočione cevi i creva
Kočione cevi i fleksibilna kočiona creva služe za prenos kočione tečnosti od glavnog cilindra do kočionih mehanizama na točkovima.
Metalne cevi predstavljaju deo fiksne instalacije, dok fleksibilna creva omogućavaju kretanje između delova sistema koji nisu međusobno nepomični.
Oštećenje ili curenje kočionog voda može dovesti do gubitka pritiska i ozbiljno ugroziti funkcionisanje kočnica. Zbog toga se stanje ovih komponenti mora redovno kontrolisati.
Kočione čeljusti
Kočiona čeljust, odnosno klješta, predstavlja komponentu disk kočnice koja vrši pritisak na kočione pločice.
Unutar čeljusti nalaze se klipovi koji se pomeraju pod dejstvom hidrauličnog pritiska. Njihovo pomeranje omogućava da se kočione pločice pritisnu uz disk.
Ako čeljust ne funkcioniše pravilno, pločice mogu neravnomerno da se troše ili mogu ostati u kontaktu sa diskom i kada kočnica nije aktivirana.
Kočione pločice
Kočione pločice su potrošni deo kočionog sistema. One dolaze u direktan kontakt sa kočionim diskom i stvaraju trenje potrebno za usporavanje vozila.
Tokom korišćenja pločice se postepeno troše. Brzina trošenja zavisi od načina vožnje, uslova saobraćaja, težine vozila i karakteristika samih komponenti.
Kada se pločice približe minimalnoj dozvoljenoj debljini, potrebno ih je zameniti. Neka vozila imaju senzore ili druge indikatore koji upozoravaju na istrošenost.
Kočioni diskovi
Kočioni disk je metalna komponenta koja se okreće zajedno sa točkom. Kada vozač pritisne kočnicu, pločice se pritiskaju uz njegovu površinu.
Trenje između pločica i diska pretvara deo kinetičke energije vozila u toplotu i tako omogućava usporavanje.
Diskovi se tokom rada zagrevaju, posebno pri snažnom ili učestalom kočenju. Zbog toga njihova konstrukcija mora omogućiti odgovarajuće odvođenje toplote.
Vremenom disk može da se istroši, deformiše ili dobije nepravilnosti na površini. Takvi problemi mogu izazvati vibracije ili neujednačeno kočenje.
Kočioni doboši i pakne
Pored disk kočnica, neka vozila koriste doboš kočnice, posebno na zadnjoj osovini određenih modela.
Kod ovog sistema kočione pakne se pritiskaju sa unutrašnje strane kočionog doboša. Trenje između pakni i doboša omogućava usporavanje točka.
Disk i doboš predstavljaju dva različita konstrukciona rešenja, a izbor zavisi od vrste i konstrukcije vozila.
ABS sistem
ABS, odnosno sistem protiv blokiranja točkova, jedan je od najpoznatijih elektronskih sistema povezanih sa kočenjem.
Njegov zadatak je da spreči dugotrajno blokiranje točkova tokom snažnog kočenja. Sistem pomoću senzora prati brzinu okretanja točkova i, kada prepozna mogućnost blokiranja, prilagođava pritisak u kočionom sistemu.
Na taj način vozač može zadržati veću mogućnost upravljanja vozilom tokom intenzivnog kočenja.
ABS ne znači da automobil može uvek da se zaustavi na najkraćem mogućem putu. Njegova glavna uloga je da spreči blokiranje točkova i omogući stabilnije ponašanje vozila pri snažnom kočenju.
Elektronska kontrola stabilnosti
Elektronska kontrola stabilnosti, poznata kroz različite oznake proizvođača, povezana je sa sistemom kočenja i upravljanja.
Sistem koristi podatke različitih senzora kako bi pratio kretanje vozila. Ako registruje odstupanje između željenog pravca i stvarnog kretanja automobila, može selektivno primeniti kočnicu na određene točkove i smanjiti pogonsku snagu kada je potrebno.
Na ovaj način može pomoći vozaču da zadrži kontrolu u situacijama kada vozilo počne da proklizava.
Senzori i elektronske komponente
Savremeni kočioni sistemi oslanjaju se na veliki broj senzora.
Senzori brzine točkova posebno su važni za ABS i sisteme kontrole stabilnosti. Oni kontinuirano šalju podatke elektronskoj kontrolnoj jedinici, koja ih analizira i prema potrebi aktivira određene funkcije.
Pored toga, moderna vozila mogu imati elektronske sisteme za nadzor istrošenosti pločica, automatsko kočenje u slučaju opasnosti i različite funkcije pomoći vozaču.
Zbog toga dijagnostika elektronskih komponenti postaje sve značajniji deo servisiranja kočionog sistema.
Parkirna kočnica
Parkirna kočnica služi da spreči pomeranje vozila kada je parkirano.
Kod starijih i jednostavnijih sistema aktivira se mehanički pomoću ručne poluge i sajle. Kod savremenih automobila sve češće se koristi elektronska parkirna kočnica.
Elektronska parkirna kočnica može biti povezana sa drugim sistemima vozila i aktivirati se pomoću dugmeta umesto klasične ručice.
Kako prepoznati probleme sa kočnicama?
Postoji više znakova koji mogu ukazivati na problem sa kočionim sistemom. Među njima su:
- škripanje ili drugi neuobičajeni zvukovi pri kočenju,
- vibracije tokom kočenja,
- povlačenje automobila na jednu stranu,
- mekana ili neuobičajeno tvrda papučica,
- duži put zaustavljanja,
- lampica upozorenja na instrument tabli,
- miris pregrejanih kočnica,
- vidljivo oštećenje ili prekomerno trošenje komponenti.
Nije svaki zvuk ili osećaj tokom kočenja nužno znak ozbiljnog kvara, ali promene u ponašanju kočnica ne treba ignorisati.
Pošto je reč o sistemu direktno povezanom sa bezbednošću, pregled i popravku treba prepustiti kvalifikovanom serviseru kada postoji sumnja na problem.
Održavanje kočionog sistema
Redovno održavanje kočnica obuhvata proveru stanja pločica, diskova, kočione tečnosti, creva i drugih komponenti.
Intervali održavanja zavise od konkretnog vozila i načina korišćenja. Automobil koji se često koristi u gradskoj vožnji, na primer, može imati drugačije opterećenje kočionog sistema od vozila koje se uglavnom koristi na otvorenom putu.
Prilikom zamene komponenti važno je koristiti delove odgovarajućih karakteristika i poštovati preporuke proizvođača vozila.
Takođe je važno obratiti pažnju na stanje pneumatika, jer efikasnost kočenja ne zavisi samo od samih kočnica već i od kontakta pneumatika sa podlogom.
Zaključak
Kočioni sistem automobila sastoji se od velikog broja međusobno povezanih komponenti. Papučica, servo uređaj, glavni cilindar, kočiona tečnost, cevi, čeljusti, pločice i diskovi zajedno omogućavaju osnovnu funkciju kočenja, dok ABS, kontrola stabilnosti i drugi elektronski sistemi dodatno unapređuju kontrolu vozila.
Zbog velikog značaja za bezbednost, kočioni sistem zahteva redovne provere i pravovremenu zamenu istrošenih delova. Neuobičajeni zvukovi, vibracije, promene u radu papučice ili duži put kočenja predstavljaju razloge za pregled vozila.
Dobro održavan kočioni sistem nije samo pitanje udobnosti i performansi, već jedan od osnovnih uslova za bezbednu vožnju.